Sivi stranac

Rod Falco ima poreklo u latinskoj reči falx, falcos – srp, po oštrim srpastim krilima kojima ovaj soko seče vazduh. Latinska reč peregrinus znači stranac a korišćena je za slobodne podanike Rimskog carstva koji još nemaju formalno državljanstvo Rima. Sivog sokola je Englez Marmadjuk Tunstol tako nazvao navodno zato što srednjevekovni sokolari nisu uzimali mlade ptice iz gnezda, već su ih hvatali zamkana na prolazu, i smatrali ih strancima.  

Sivi soko je na ovom blogu već pominjan više puta – u izveštajima iz Berlina, Palerma i iz Tbilisija.

U srpskoj epici sivi soko se redovno pojavljuje kao simbol, metafora, personifikacija, u slovenskoj antitezi, u alegorijama, metamorfozama ili na druge načine. Neočekivanom ptičijom alegoričnom antitezom počinje jedna od najstarijih junačkih pesama koju je objavio Vuk 1845, ona čuvena pesma o propasti carstva srpskoga, ključni mitski trenutak opredeljivanja istorijskog puta celog srpskog naroda:

Poletio soko tica siva
Od Svetinje od Jerusalima,
I on nosi ticu lastavicu. 
To ne bio soko tica siva, 
Veće bio svetitelj Ilija; 
On ne nosi tice lastavice,
Veće knjigu od Bogorodice, 
Odnese je caru na Kosovo,
Spušta knjigu caru na koleno,
Sama knjiga caru besedila: 
Care Lazo, čestito koleno! 
Kome ćeš se privoleti carstvu?

Sivi soko, kao metamorfozirani neumrli sveti starozavetni prorok, ili tačnije njegova personifikacija, glas je direktno s Neba na kome se odlučuje ishod istorijske prekretnice oličene u velikoj Bici naroda.

Ja znam da postoji par ili dva sivih sokolova u Beogradu i da se hrane golubovima, ali mi nijedan nije nikad zveknuo u staklo i nasrtao na papagaje. U svim knjigama piše kako plemeniti sivi soko isključivo lovi tice u letu, na brzinu i veštinu. Nigde ne kaže da soko pilićari po kokošinjcima i papigarijumima. Uzmem fotoaparat i počnem da ga slikam kroz duplo staklo. Iznenadilo me je da se nije plašio. Pogledam mu noge i vidim da nema nikakav prsten, što bi značilo da nije pitoma ptica zbrisala iz neke odgajivačnice.

Ali vidim nešto drugo: da na desnoj nozi nema dva prsta, što znači da ne može da lovi pravi plen (i da je, bar dok mu nije rana zacelila, morao da nečasno vadi ptice iz kaveza i golubarnika). Kažu da svi tigrovi i lavovi ljudožderi imaju deformaciju vilice tj. zubala ili su hromi, pa ne mogu da love jak i brz plen nego napadaju decu i ljude-mekušce.

Izađem tiho i polako na terasu i slikam ga sa strane. Vidim da izgleda da mu ni leva noga, na kojoj ima sve prste, nije baš potpuno funkcionalna. Sad mi bi žao te disabled tice (palo mi je napamet da mu dam starijeg papagaja, što bi za njega tj. papagaja bila takoreći herojska smrt).

Po perju bih rekao da je to mlada ptica u trećoj godini i da se nekako snalazi i tako kljakav. Sigurno je gladan, ali mu creva nisu prazna, jer ih je na moje oči praznio.

Nastavio sam da ga slikam (prislanjajući objektiv na staklo, da smanjim reflekse, ali sam dobio refleks objektiva).

Izgleda da mu je dosadilo slikanje pa je odleteo na dimnjačić preko puta, naspram crkve Sv. Marka. U tom mi se potrošiše baterije. Stavio sam ih da se pune, a soko, eno ga, još je na odžaku s druge strane. Smrkava se, a nesrećnik će tamo i da spava.

Pod nazivom „Soko na usijanom limenom simsu“, nešto izmenjen tekst objavljen je 08.08.2009. u 19:57 na Blogu B92 http://blog.b92.net/text/11460/Soko-na-usijanom-limenom-simsu/