13.10.2007 20:23
Video sam mnoge nagnute i krive zgrade. U Bolonji na primer, više je krivih kula nego pravih. Najmanje deset godina sam svakodnevno gledao nakrivljenu kuću na ćošku Njegoševe i Zorine. Sve su to bile malo nagnute zgrade, za manje od 5 stepeni, a koje izgledaju kao da bi se, kada bi ih se pustilo da se slobodno klate, zahvaljujući niskom težištu same vratile u normalan položaj. Kriva zvonara u Pizi medjutim je baš jako nagnuta i deluje kao da je nagibom prošla tačku iz koje se može vratiti u ravnotežu, pa se čini da je pad neizbežan. A ne pada, kao u onoj veseloj predratnoj pesmici koju sam naučio pre skoro 40 godina (u vreme kad sam prvi put okusio i poljupce iz Beluna), a koja, u slobodnom prevodu, priča kako sve pada, padaju kruške, padaju jabuke s drveta, pada kiša s neba, padaju i ljudi u more. Čak mi je juče, dok sam iš’o bos, pala saksija na nos – pa sam od toga zapevao: živela Kula u Pizi, što se naginje, naginje, a nikako da padne! Ali ako ti podješ sa mnom, Marija-Lu(j)iza, ja ću te voditi na kulu što ima je Piza, a ti ćeš uzviknuti: Mama mia, kako ova kula čudno deluje na mene! Itakodalje, sa čestim refrenom:
Evviva la Torre di Pisa
che pende, che pende
e mai non vien giú.
A kako to zvuči, poslušajte tako što ćete da kliknete ovde.
Pre šest godina je fantastičnim konzervatorsko-gradjevinarskim zahvatima Kula učvršćena, i prestala je da se dalje naginje i tone. Nema sumnje da je bilo lakše vratiti je u ravnotežu tj. ispraviti, nego ovako, zaustaviti je u padu (doduše, ipak su je malo vratili, za oko pola metra). Ali ko bi dolazio da gleda Pravu kulu? I o čemu bismo onda pevali marijamalujizama?
Jer, kao u pesmi, Kula zaista nekako čudno deluje. Ne samo da je nagnuta (5,5 stepeni), nego je i baš kriva – gornji spratovi/koturovi nisu sa donjima u istoj osi! Naime, toranj se iskrivio već u toku gradnje u XII veku, pa je protomajstor Bonano Pizano samo zbrisao, ostavivši drugima da vide šta će. Više nikad niko nije ništa čuo o njemu. Naslednici su gornje spratove gradili nagnuto – da budu viši na onoj strani na koju se kula naginjala, a i sam uži vrh kule je postavljen upadljivo koso u odnosu na pretposlednji sprat.
Kažu da je jedna od tajni tog tornja njegova erotska privlačnost usled falusnih proporcija, čemu se može naći potvrda po suvenirnicama na Pjaca Del Duomo, koje prodaju modele različitih stilizacija i dimenzija. Kako reče jedna bezobrazna Marija-Lujiza, zašto draž Krive kule mora da bude samo u pesimističkom zamišljanju kako pada, ako može biti i u očekivanju da se sasvim ispravi?
Nisam nikako smeo da propustim vrtoglavo [u bukvalnom značenju] pentranje spiralnim srepenicama (mal ne 300 stepenika) kroz nagnut i uzan spiralni hodnik kojim se korpulentni penjači mogu mimoilaziti samo na proširenjima. Upozorenja da se ne penju osobe sa zdravstvenim tegobama – uopšte nisu bez razloga. Išao sam da sa visine od 55 metara, gde su smeštena zvona, proverim šta se sa Kule vidi kroz onu zelenu ponistru sobe u Vili Kinciki. Konstatovao sam da se sa samog vrha hotelski pendžer uopšte ne vidi od krošnje pinije, ali se zato vidi sve ostalo u Pizi i šire. Samo sa nižeg, trećeg sprata lepo se vidi moj otvoreni prozor.
Levo: Piza s vrha Krive kule: Arhijepiskopski trg sa Arhijepiskopijom i hotelom Kincika; desno: hotel Kincika s trećeg sprata kule, 11. sept. 2007.Ali se zato odozgo vidi cela Piza i još malo više. Nije mi bilo žao nijednog od dahtanja i stenjanja uz one vertigo-basamake… (fotografije na kraju teksta)
Ima ljudi kojima nije dosta jedan krivi zvonik per Pisa. Tako sam jednog dana lutajući sokacima pronašao još jedan, maltene sakriven. Taj je možda jos neobičniji od onog katedralnog. Pripada crkvi Sv. Nikole u Santamarijskoj ulici. Od kamena je i sada je prikljesten susednim zgradama [koje su valjda zaustavile njegovo dalje klimanje]. Ugao naginjanja lepo može da se primeti u odnosu na vertikale susednih zgrada. Medjutim, i da je prav, taj bi zvonik bio krajnje zanimljiv: donji deo je valjkast [malo nabubreo od težine], sa osam pilastera, srednji deo je osmougaon, iznad njega se nalazi šesnaestougaona lođasta galerija, na kojoj je heksagonalno kube! Fešta od geometrije [ili se kaže stereometrije?]!
Piza: Krivi toranj Sv. Nikole, 14. sept. 2007.
Posle toga sam samo jurcao po gradu i pronalazio nove kose uglove slavljene romaničko-pizanske arhitekture. Našao sam čak i da su temelji prednjeg, dogradjenog [produženog] zapadnog dela Katedrale odmah počeli da tonu tokom gradnje, pa su se neimari namučili da isprave gornje nivoe bočnih zidova ne bi li bar krov mogli da postave vodoravno. Tolika tonjenja i krivljenja su se dešavala zato što je cela današnja Piza osnovana kao Pomorska Republika na venecijanski ljigavoj podlozi delte Arna, a koju je [podlogu] milenijumima ispirala voda. Kako Pižani palate nisu gradili uz pomoć venecijanskih drvenih šipova, dobili su umesto vertikala paletu različitih nagiba. Ipak, voda i odnosi i donosi. Usled zasipanja, ušće Arna je sada mnogo dalje nego pre hiljadu godina i oko same Pize više nema laguna i močvara.
Piza, sa Krive kule, 11. sept. 2007.
Putovanja, sasvim lično 
3 mišljenja na “Krivi toranj (ili Pisa tris)”